|
Vakcinacija predstavlja namerno
ubacivanje uzročnika (mikroba) ili njihovih delova u organizam sa
ciljem da se izazove reakcija imunog sistema i razvoj otpornosti na te
uzročnike, odnosno bolesti. Otkrićem vakcine protiv besnila (i protiv
još nekih zaraznih bolesti) krajem DžIDž veka, Luj Paster je označio
početak nove epohe u medicini tako da je borba protiv mnogih zaraznih
bolesti, koje su do tada desetkovale stanovništvo, mogla da počne.
 I
naši ljubimci mogu oboleti od mnogih zaraznih bolesti od kojih su neke
veoma kontagiozne i opasne po njih, ali se, srećom, mogu sprečiti
blagovremenom i redovnom vakcinacijom.
Besnilo je najopasnija zarazna bolest
pasa, mačaka i drugih toplokrvnih životinja od koje može oboleti i
čovek. Ova bolest je neizlečiva. Zakon nalaže da svi psi i mačke,
moraju biti redovno vakcinisani protiv besnila, bez obzira da li i
koliko vremena provode napolju. Ranijih godina vakcinacija se
obavljala godišnje. Međutim danas imamo vakcine koje pouzdano štite do
tri godine, tako da se posle prve vakcine i revakcinacije sledeće
godine, može preći na dvogodišnju ili trogodišnju inokulaciju.
U osnovne vakcine za mačke spadaju još i
vakcina protiv panleukopenije i protiv još dva virusa (kalici i
rinotraheitis) koja prouzrokuju oboljenja disajnih organa. Ovo su sve
veome kontagiozne bolesti i vrlo je važno redovno vakcinisati,
naročito mlade mačke. Mačke koje izlaze van kuće, neophodno je
vakcinisati i protiv virusne leukemije koja je prisutna kod mačaka
lutalica.
Osnovna vakcinacija pasa, sem protiv
besnila, podrazumeva još i vakcinu protiv parvovirusa, štenećaka,
adenovirusa i parainfluence. Naročito je važno dobro i blagovremeno
zaštititi štenad i mlade pse jer su oni najosetljiviji i najlakše
podležu ovim bolestima. Postoje još neke vakcine koje se prema potrebi
daju, u zavisnosti od rizika odnosno verovatnoće izlaganja ovim
bolestima. Takve su na primer zarazni kašalj i leptospiroza. O ovim
bolestima odnosno vakcinama biće reči u jednom od narednih brojeva.
Tibor Toman, DVM
|
