|
Metamfetamin
Metamfetamin je stimulant koji aktivira
određene ćelije u mozgu. Metamfetamin je hemijski srodan amfetaminu,
ali efekti metamfetamina na CNS su jači.
Obe droge se koriste u medicinske svrhe,
najviše u lečenju gojaznosti, ali je njihova terapijska upotreba
ograničena.
Metamfetamin se proizvodi u ilegalnim
laboratorijama, vrlo je adiktivan i često se zloupotrebljava.
Metamfetamin ima različite nazive u slengu kao sto su: "speed", "meth" i
"ćalk". Metamfetamin hidrohlorid, čisti providni komadići slični
ledu, koji se koriste za pušenje, zovu se: "ice" , "crystal" i "glaš".
Kako se
metamfetamin koristi?
Metamfetamin se proizvodi i u ilegalnim
laboratorijama u više oblika i može se pušiti, ušmrkavati, uzimati
oralno ili intravenozno. Droga menja raspoloženje zavisno od načina na
koji se uzme.
Odmah nakon pušenja droge ili
intravenoznog ubrizgavanja, korisnik doživljava intenzivno uzbuđenje ili
"flash" koji traje nekoliko minuta i smatra se izuzetno
ugodnim. Ušmrkavanje ili oralno uzimanje stvara euforiju, ali ona nije
intenzivna. Efekti ušmrkavanja traju 3 do 5 minuta, dok oralno uzimanje
stvara efekte koji traju 15 do 20 minuta.
 Kao
i ostali stimulanti i metamfetamin se koristi po principu "dizanja i
spuštanja". Tolerancija na metamfetamin se javlja u roku od nekoliko
minuta što znači da ugodni efekti nestaju pre nego što nivo droge u krvi
znatno opadne stoga korisnici nastoje produžiti ovo stanje ponovnim
uzimanjem droge.
Osamdesetih se počeo koristiti "ice",
metamfetamin pripremljen za pušenje. "Ice" je veliki, obično providni
kristal visoke čistoće koji se puši poput crack kokaina. Efekti pušenja
mogu trajati 12 i više sati.
Kratkoročni
efekti zloupotrebe metamfetamina
Kao jak stimulant, metamfetamin, čak i u
malim količinama, može povećati budnost i psihičku aktivnost i smanjiti
apetit. Oni koji su pušili ili ubrizgavali metamfetamin opisali su
stanje pod njegovim uticajem kao kratko, intenzivno uzbuđenje.
Oralno uzimanje ili ušmrkavanje stvaraju
duže stanje prijatnosti umesto uzbuđenja, koje, kako neki kažu, može
trajati i pola dana. Smatra se da i uzbuđenje i stanje prijatnosti
nastaju kada velike količine dopamina dospeju u deo mozga koji reguliše
osećanje zadovoljstva. Metamfetamin je toksičan i velike količine mogu
dovesti do grčeva, kao i do veoma visoke temperature, što može
uzrokovati smrt.
Dugoročni efekti
zloupotrebe metamfetamina
 Dugoročni
efekti zloupotrebe metamfetamina mogu biti veoma štetni, uključujući i
zavisnost. Zavisnost je hronična, recidivirajuća bolest koju karakteriše
kompulzivno traženje i uzimanje droge praćeno funkcionalnim i
strukturalnim promenama u mozgu.
Osim zavisnosti, hronični korisnici
metamfetamina mogu pokazati simptome koji uključuju nasilno ponašanje,
anksioznost, konfuziju i insomniju.
Mogu imati psihotične epizode, koje uključuju paranoju, zvučne
halucinacije, promene raspoloženja i halucinacije (npr. misle da im
ispod kože mile insekti). Paranoja može rezultovati mislima o
samoubistvu ili ubistvu.
Prilikom hronične upotrebe razvija se
tolerancija na metamfetamin. U pokušaju da intenziviraju željene efekte,
korisnici mogu uzimati veće količine droge, mogu je uzimati češće ili
menjati načine njenog uzimanja.
Zdravstveni
problemi
Metamfetamin oslobađa velike količine
neurotransmitera dopamina, koji stimuliše moždane ćelije, podižući
raspoloženje i telesnu pokretljivost. Pokazalo se da ima neurotoksične
efekte, oštećujući moždane ćelije koje sadrže dopamin i serotonin
(neurotransmiter).
Izgleda da nakon određenog vremena metamfetamin uzrokuje smanjenje nivoa
dopamina, što može dovesti do simptoma sličnih onima kod Parkinsonove
bolesti.
Aktivnost CNS-a, nakon uzimanja i malih
količina metamfetamina, uključuje povećanu budnost, povećanu psihičku
aktivnost, smanjen apetit, hipertermiju i euforiju. Ostali efekti CNS-a
uključuju razdražljivost, insomniju (nesanicu), konfuziju, drhtavicu,
grčeve, zabrinutost, paranoju i agresivnost. Hipertermija i grčevi mogu
dovesti do smrti.
Metamfetamin uzrokuje ubrzano lupanje srca i povišen pritisak, te može
dovesti do nepopravljivih oštećenja krvnih sudova u mozgu, što može biti
uzrok moždanog udara. U ostale efekte metamfetamina ubrajamo
respiratorne probleme, nepravilno kucanje srca i ekstremnu anoreksiju.
Njegova upotreba može izazvati kardiovaskularni kolaps i smrt.
Koje su
medicinske posledice zloupotrebe metamfetamina?
Kod hroničnih konzumenata metamfetamina
može doći do upale srčanih zalistaka, a ukoliko se droga injicira
oštećuju se krvni sudovi i javlja se absces kože. Korisnici
metamfetamina mogu imati epizode nasilnog ponašanja, paranoje,
anksioznosti, konfuzije i insomnije. Psihotični simptomi mogu trajati i
nekoliko meseci ili godina nakon što se prestane koristiti metamfetamin.
Akutno trovanje je još jedan potencijalni
rizik kojem su izloženi korisnici metamfetamina. Najčešće se prilikom
ilegalne proizvodnje metamfetamina koristi lead acelate kao reagens.
Greške u proizvodnji mogu rezultirati kontaminacijom metamfetamina ovom
supstancom.
Istraživanja pokazuju da zloupotreba
metamfetamina tokom trudnoće može rezultovati prenatalnim
komplikacijama, većim stepenom prevremenog porođaja, a može doći i do
izmenjenog postnatalnog obrasca ponašanja kod novorođenčadi. Zloupotreba
metamfetamina tokom trudnoće može biti povezana sa urođenim
deformitetima.
Rizik da se
zaraze HIV-om, hepatitisom B i C?
Povećano prenošenje HIV-a, heptitisa B i C
je posledica povećane zloupotrebe metamfetamina, naročito među onim
pojedincima koji injiciraju drogu i dele svoj pribor za injiciranje.
Infekcija HIV-om i drugim infektivnim bolestima je raširena među
korisnicima koji injiciraju drogu koristeći pri tom već upotrebljene
kontaminirane špriceve, igle i drugi pribor. Kod gotovo jedne trećine
Amerikanaca inficiranih HIV-om, injiciranje droge je faktor rizika, što
čini zloupotrebu droge najbržim načinom širenja HIV-a.
Istraživanja, takođe, pokazuju da
metamfetamini i drugi psihomotorni stimulanti mogu povećati libido, za
razliku od opijata koji smanjuju libido. Ipak, dugotrajno korištenje
metamfetamina može biti povezano sa opadanjem seksualne funkcije, barem
kod muškaraca. Metamfetamini mogu biti povezani sa grubljim seksom što
dovodi do krvarenja i abrazije.
Kombinacija injiciranja i seksa bez zaštite može rezultovati da HIV
postane veći problem među korisnicima metamfetamina nego među
korisnicima opijata i drugih droga.
Istraživanjima se utvrdilo da se kroz
lečenje, prevenciju i rad u zajednici, može uticati na promenu
korisnikovog ponašanja koje ga izlaže riziku od zaraze HIV virusom.
Zloupotreba droge može prestati, a rizična ponašanja vezana za drogu,
kao što su delenje igle i seks bez zaštite, mogu se drastično smanjiti
ukoliko se smanji izloženost negativnim uticajima. Stoga, lečenje
zavisnosti je veoma efektivno prilikom prevencije širenja HIV-a,
hepatitisa B i hepatitisa C.
Koji su načini
lečenja efikasni prilikom zloupotrebe metamfetamina?
Trenutno je najefikasniji način lečenja
zavisnosti od metamfetaminima kognitivno-bihejvioralni pristup. Ovim
pristupom se utiče na promenu pacijentovog načina razmišljanja,
očekivanja i ponašanja, te se razvijaju veštine koje će mu pomoći da se
nosi sa svakodnevnim stresom. Grupe za podršku i pomoć su, takođe, dobra
dopuna bihejvioralnom pristupu, što može dovesti do dugotrajnog oporavka
od droga.
Ne postoji farmakološki tretman za
zavisnost od amfetaminima i droga sličnih amfetaminu, kao što su
metamfetamini. Antidepresanti su korisni u borbi protiv depresije koja
je česta kod onih koji kraći period apstiniraju od metamfetamina.
Zbog hipertermije i grčeva koji su
uobičajene i često fatalne komplikacije prilikom predoziranja
metamfetaminima, u hitnoj pomoći se fokusiraju upravo na te fizičke
simptome. Pacijenti se rashlađuju u hladnoj vodi, a daju im se i lekovi
protiv grčeva.
Akutna intoksikacija metamfetamina često
se može savladati opservacijom u sigurnoj i mirnoj okolini. U
slučajevima ekstremnog uzbuđenja ili panike uspešnim su se pokazali
lekovi protiv anksioznosti, kao što su benzodiazepini.
Po čemu se metamfetamin
razlikuje od kokaina?
Metamfetamin je psihostimulant, kao i još
neke droge koje se zloupotrebljavaju, među kojima su amfetamini i
kokain. Znamo da je metamfetamin strukturološki sličan amfetaminu i
neurotransmiteru dopaminu, ali je veoma različit od kokaina.
Iako ovi stimulanti imaju slične
bihejvioralne i fiziološke efekte, postoje velike razlike u osnovnim
mehanizmima njihovog delovanja na nervne ćelije. Ipak, metamfetamin, kao
i kokain, podstiče akumulaciju neurotransmitera dopamina, i izgleda da
ta preterana koncentracija dopamina stvara stimulaciju i osećaj euforije
koju doživljavaju korisnici.
Za razliku od kokaina, koji se brzo
uklanja i gotovo potpuno metaboliše u telu, metamfetamin duže deluje i
veći procenat droge ostaje nepromijenjen u telu. To znači da
metamfetamin ostaje duže u mozgu, što dovodi do produzenih stimulativnih
efekata.
Razlike između kokaina i
metamfetamina
METAMFETAMIN
proizveden u laboratoriji
pušenjem se stvara efekat koji traje 8-24
sata
50% droge se otkalanja iz tela nakon 12
sati
ograničena medicinska upotreba
KOKAIN
potiče iz biljke
pušenjem se stvara efekat koji traje 20-30
minuta
50% droge se otklanja iz tela nakon 1 sat
koristi se kao lokalni anestetik u nekim
hirurškim zahvatima
|
