|
Leptospiroza je zarazno oboljenje mnogih toplokrvnih životinja,
uključujući i čoveka, što je svrstava u grupu zoonoza - bolesti koje
su zajedničke životinjama i čoveku. Prouzrokovač je svrdlasta
bakterija Leptospira, sa nekoliko svojih serovara odnosno podvrsta.
 Krivci
za širenje ove bolesti su mnoge divlje životinje (od sitnijih kao što
su glodari, do krupnijih kao rakuni i kojoti), koje - mada klinički
nisu bolesne ili su prebolele akutnu fazu - seju klice svojom
mokraćom.
Leptospire su u stanju da dugo ostanu infektivne u spoljašnoj sredini,
pogotovu kada dospeju na alkalno, vlažno tlo ili u stajaće vode kao
što su bare, jezerca i sl. Naši ljubimci mogu se inficirati upravo iz
ovih izvora - pijući vodu iz bara i sličnih stajaćih voda ili pak
njuškajući po travi i rastinju gde je prethodno životinja kliconoša
mokrila.
Tok bolesti je u većini slučajeva veoma
težak: bakterije napadaju jetru i bubrege, prouzrokujući teške promene
i akutnu bubrežnu insuficijenciju što za nekoliko dana može vrlo lako
dovesti i do smrti. Simptomi su dramatični (letargija, povraćanje,
visoka temperatura, dehidratacija, žutica itd.) a pogoršanje
progresivno. Lečenje antibioticima je moguće, ali je uspešno samo ako
se na vreme započne i to kao deo kompleksne terapije uključujući
infuziju velikih količina tečnosti itd. U većini slučajeva, nažalost,
terapija je zakasnela. I u slučaju uspeha kod blagovremenog lečenja,
potrebno je nastaviti duži kurs antibiotika, u suprotnom psi mogu
postati kliconoše do kraja svog života.
Preventiva se sastoji, pre svega, u
vakcinaciji. Danas postoje vakcine koje obuhvataju četiri serovara
Leptospire. Ovo, na žalost, ne pokriva sve serovare koji su prisutni
na terenu, ali ipak znatno smanjuje verovatnoću da do bolesti dođe.
Obzirom da se radi o bakterijskoj vakcini, procenat neželjenih
reakcija je nešto veći nego što je kod virusnih vakcina, pa se
rutinska, neselektivna imunizacija svih pasa uglavnom izbegava. Ipak,
preporučujemo godišnju vakcinaciju svih pasa koji se izvode (pogotovu
bez povodca) na mesta gde ima dosta divljih životinja (parkovi, obale
reka i potoka), koji često idu na izlete, odlaze na mesta gde mogu
piti vodu iz bara, jezeraca i slično.
Tibor Toman, DVM
|
