Vakcinacija predstavlja namerno ubacivanje uzročnika (mikroba) ili njihovih delova u organizam sa ciljem da se izazove reakcija imunog sistema i razvoj otpornosti na te uzročnike, odnosno bolesti. Otkrićem vakcine protiv besnila (i protiv još nekih zaraznih bolesti) krajem DžIDž veka, Luj Paster je označio početak nove epohe u medicini tako da je borba protiv mnogih zaraznih bolesti, koje su do tada desetkovale stanovništvo, mogla  da počne.

I naši ljubimci mogu oboleti od mnogih zaraznih bolesti od kojih su neke veoma kontagiozne i opasne po njih, ali se, srećom, mogu sprečiti blagovremenom i redovnom vakcinacijom.

Besnilo je najopasnija zarazna bolest pasa, mačaka i drugih toplokrvnih životinja od koje može oboleti i čovek. Ova bolest je neizlečiva. Zakon nalaže da svi psi i mačke, moraju biti redovno vakcinisani protiv besnila, bez obzira da li i koliko vremena provode napolju. Ranijih godina vakcinacija se obavljala godišnje. Međutim danas imamo vakcine koje pouzdano štite do tri godine, tako da se posle prve vakcine i revakcinacije sledeće godine, može preći na dvogodišnju ili trogodišnju inokulaciju.

U osnovne vakcine za mačke spadaju još i vakcina protiv panleukopenije i protiv još dva virusa (kalici i rinotraheitis) koja prouzrokuju oboljenja disajnih organa. Ovo su sve veome kontagiozne bolesti i vrlo je važno redovno vakcinisati, naročito mlade mačke. Mačke koje izlaze van kuće, neophodno je vakcinisati i protiv virusne leukemije koja je prisutna kod  mačaka lutalica.

Osnovna vakcinacija pasa, sem protiv besnila, podrazumeva još i vakcinu protiv parvovirusa, štenećaka, adenovirusa i parainfluence. Naročito je važno dobro i blagovremeno zaštititi štenad i mlade pse jer su oni najosetljiviji i najlakše podležu ovim bolestima. Postoje još neke vakcine koje se prema potrebi daju, u zavisnosti od rizika odnosno verovatnoće izlaganja ovim bolestima. Takve su na primer zarazni kašalj i leptospiroza. O ovim bolestima odnosno vakcinama biće reči u jednom od narednih brojeva. 

Tibor Toman, DVM