Nije slučajno što su mačke postale a i ostale jedna od dve najomiljenije vrste životinja koje držimo kao kućne ljubimce. Izvrsno su se adaptirale na novi način života, i, za razliku od pasa, mogu bez problema da žive u stanu, nikada ga ne napuštajući jer ga naprosto smatraju svojom teritorijom. Veoma su umiljate, deluju smirujuće na čoveka, ali su sačuvale veliku dozu “nezavisnosti” – nikada se ne podređuju čoveku kao, na primer, psi.

Da bismo razumeli specifičnosti ishrane mačaka, moramo se nakratko setiti njihovog porekla i načina ishrane u divljini.

Mačke su grabljivci i pravi primer mesojeda. Odlični su lovci, obično pojedu svež i čitav plen sa sve iznutricama i telesnim sokovima. Njihov je obrok, dakle, bogat belančevinama, a i dovoljno je sočan da obezbedi neophodnu vodu jer mnoge vrste mačaka žive u polupustinjskim uslovima pa i jedva piju vode. 
 
Njihov je metabolizam prilagođen visokoproteinskoj hrani pa su čak u stanju da belančevine koriste kao izvor energije dok su ugljeni hidrati nešto sa čim teško izlaze na kraj pa ako ih u obroku ima više nego što je potrebno, mogu dovesti do gojaznosti i drugih metaboličkih poremećaja.

Ipak, ovo ne znači da svoje mačke možemo hraniti sirovim mesom – to bi bila veoma jednostrana i, u krajnjoj liniji, siromašna ishrana jer bi brzo dovela do nedostatka mnogih minerala i drugih materija. Upotreba dobro balansirane, gotove mačije hrane je neophodna jer samo će takva ishrana obezbediti adekvatan balans hranljivih materija i preduprediti neke bolesti za koje danas znamo da su izazvane deficitarnom ishranom. 
 
Takav je na primer oblik miokardiopatije koji je bio masovna pojava dok se nije ustanovilo da nastaje usled nedostatka jedne esencijalne aminokiseline, taurina, koji se sada dodaje u svaku hranu za mačke. Neizbalansirana ishrana i upotreba jeftinih, nekvalitetnih vrsta hrane često doprinose i problemima sa urinarnim traktom.

Trebalo bi stremiti što većem udelu sočne mačije hrane (koja obično dolazi u konzervama) u obroku, a što manje koristiti suvu hranu koja je po pravilu mnogo bogatija ugljenim hidratima i zato kod nekih mačaka doprinosi razvoju gojaznosti, a pretpostavlja se, i dijabetesa. Takođe je važno da mačke piju dovoljno vode, I često ih u tome treba potsticati na razne načine (ostavljati više činija sa svežom vodom, dozvoljavati im pristup slavini ako vole da piju sa nje itd.).

Tibor Toman, DVM