|
Ishrana naših ljubimaca je veoma važna i nezaobilazna tema prilikom
rutinskih poseta veterinaru, a često se nje dotičemo i kada se radi o
nekom zdravstvenom problemu.
 Danas
mnogo više znamo o ishrani pasa i mačaka nego samo pre desetak -
dvadesetak godina. Kod sastavljanja kompletnih smesa koje su danas na
tržištu obraća se pažnja neverovatno velikom broju detalja da bi se
udovoljilo svakoj, i najsitnijoj potrebi ovih životinja.
Ne radi se samo o osnovnim hranljivim sastojcima kao što su
belančevine, ugljeni hidrati i masti, niti samo o vitaminima i
mineralima. Dugačak je spisak raznih esencijalnih amino i masnih
kiselina, mikroelemenata kao i specifičnih jedinjenja koje se smatraju
ne samo blagotvornim već i neophodnim. Zahvaljujući ovome, kao i
kvalitetnoj veterinarskoj zaštiti, naši ljubimci imaju daleko duži
životni vek nego što su imali njihovi preci.
Mada su psi i mačke u krajevima iz kojih
potičemo tradicionalno dobijali ostatke sa trpeze i druge "jestive
otpatke", a oni razmaženiji i finije zalogaje sa jelovnika njihovih
gospodara, treba strogo izbegavati da im se daje ljudska hrana, iz
više razloga.
Pre svega, ovakav jelovnik ne ispunjava njihove potrebe u hranljivim
sastojcima i obično je previše kalorična, pa dovodi ne samo do
metaboličkih problema, već i do gojaznosti.
Drugo, kao posledica neprilagođene ishrane i neproporcionalne
zastupljenosti nekih materija, mogu se posledično razviti i neka
specifična oboljenja kao što su pojava kristala u mokraći i kamenja u
bešici (što može dovesti do nemogućnosti mokrenja), hipertenzija i
druga kardiovaskularna oboljenja, problemi sa pankreasom, jetrom i
tako dalje.
Konačno, one životinje koje su navikle na "domaću" hranu, nerado jedu
hranu za pse odnosno mačke i time dodatno otežavaju povratak na
ishranu koja je za njih pogodnija.
 Hrana
za pse i za mačke dolazi uglavnom u dva oblika: suvom (peletiranom) i
vlažnom (najčešće u konzervama). Obe forme predstavljaju kompletne,
izbalansirane smese. Većina vlasnika pasa prednost daje suvoj hrani
jer je praktičnija i srazmerno jeftinija, mada je ona u konzervama
obično ukusnija i neki izbirljivi psi preferiraju ovaj oblik. Kod
ishrane mačaka danas se sve više preporučuje da se koristi pretežno
vlažna hrana, a o razlozima za ovo biće reči u posebnom poglavlju.
Bez obzira da li se opredeljujemo za
suvu ili vlažnu hranu, treba se strogo pridržavati uputstva na
pakovanju koje se odnosi na količinu koju dajemo. Ona zavisi uglavnom
od telesne težine psa odnosno mačke, ali i od životnog doba kao i od
toga koliko je životinja aktivna.
Odrasli psi i mačke se uglavnom hrane dva puta dnevno, znači propisana
dnevna količina se podeli u dva obroka. Kod velikih rasa pasa uglavnom
se primenjuje hranjenje jednom dnevno, i to uveče. Štenad i mačići
jedu više puta dnevno i treba da dobijaju posebnu hranu koja je
namenjena za taj uzrast i to do godinu dana starosti kod mačaka, dok
se kod štenaca prelazi na hranu za odrasle nešto ranije, opet u
zavisnosti od rase odnosno veličine.
Postoje i kompletne smese za starije, manje aktivne životinje, kao i
posebne dijete koje prepisuju veterinari kao pomoć u lečenju i
kontroli raznih oboljenja. |
