Obe droge se koriste u medicinske svrhe, najviše u lečenju gojaznosti, ali je njihova terapijska upotreba ograničena. 
 

Metamfetamin se proizvodi u ilegalnim laboratorijama, vrlo je adiktivan i često se zloupotrebljava. Metamfetamin ima različite nazive u slengu kao sto su: "speed", "meth" i "ćalk". Metamfetamin hidrohlorid, čisti providni komadići slični ledu, koji se koriste za pušenje, zovu se: "ice" , "crystal" i "glaš".

 
Kako se metamfetamin koristi?
 

Metamfetamin se proizvodi i u ilegalnim laboratorijama u više oblika i može se pušiti, ušmrkavati, uzimati oralno ili intravenozno. Droga menja raspoloženje zavisno od načina na koji se uzme. 
 

Odmah nakon pušenja droge ili intravenoznog ubrizgavanja, korisnik doživljava intenzivno uzbuđenje ili "flash" koji traje nekoliko minuta i smatra se izuzetno ugodnim. Ušmrkavanje ili oralno uzimanje stvara euforiju, ali ona nije intenzivna. Efekti ušmrkavanja traju 3 do 5 minuta, dok oralno uzimanje stvara efekte koji traju 15 do 20 minuta.
 

Kao i ostali stimulanti i metamfetamin se koristi po principu "dizanja i spuštanja". Tolerancija na metamfetamin se javlja u roku od nekoliko minuta što znači da ugodni efekti nestaju pre nego što nivo droge u krvi znatno opadne stoga korisnici nastoje produžiti ovo stanje ponovnim uzimanjem droge. 
 

Osamdesetih se počeo koristiti "ice", metamfetamin pripremljen za pušenje. "Ice" je veliki, obično providni kristal visoke čistoće koji se puši poput crack kokaina. Efekti pušenja mogu trajati 12 i više sati.

 
Kratkoročni efekti zloupotrebe metamfetamina 
 

Kao jak stimulant, metamfetamin, čak i u malim količinama, može povećati budnost i psihičku aktivnost i smanjiti apetit. Oni koji su pušili ili ubrizgavali metamfetamin opisali su stanje pod njegovim uticajem kao kratko, intenzivno uzbuđenje. 
 

Oralno uzimanje ili ušmrkavanje stvaraju duže stanje prijatnosti umesto uzbuđenja, koje, kako neki kažu, može trajati i pola dana. Smatra se da i uzbuđenje i stanje prijatnosti nastaju kada velike količine dopamina dospeju u deo mozga koji reguliše osećanje zadovoljstva. Metamfetamin je toksičan i velike količine mogu dovesti do grčeva, kao i do veoma visoke temperature, što može uzrokovati smrt.

 
Dugoročni efekti zloupotrebe metamfetamina 
 

Dugoročni efekti zloupotrebe metamfetamina mogu biti veoma štetni, uključujući i zavisnost. Zavisnost je hronična, recidivirajuća bolest koju karakteriše kompulzivno traženje i uzimanje droge praćeno funkcionalnim i strukturalnim promenama u mozgu. 
 

Osim zavisnosti, hronični korisnici metamfetamina mogu pokazati simptome koji uključuju nasilno ponašanje, anksioznost, konfuziju i insomniju. 

Mogu imati psihotične epizode, koje uključuju paranoju, zvučne halucinacije, promene raspoloženja i halucinacije (npr. misle da im ispod kože mile insekti). Paranoja može rezultovati mislima o samoubistvu ili ubistvu. 
 

Prilikom hronične upotrebe razvija se tolerancija na metamfetamin. U pokušaju da intenziviraju željene efekte, korisnici mogu uzimati veće količine droge, mogu je uzimati češće ili menjati načine njenog uzimanja.

 
Zdravstveni problemi 
 

Metamfetamin oslobađa velike količine neurotransmitera dopamina, koji stimuliše moždane ćelije, podižući raspoloženje i telesnu pokretljivost. Pokazalo se da ima neurotoksične efekte, oštećujući moždane ćelije koje sadrže dopamin i serotonin (neurotransmiter). 

Izgleda da nakon određenog vremena metamfetamin uzrokuje smanjenje nivoa dopamina, što može dovesti do simptoma sličnih onima kod Parkinsonove bolesti. 
 

Aktivnost CNS-a, nakon uzimanja i malih količina metamfetamina, uključuje povećanu budnost, povećanu psihičku aktivnost, smanjen apetit, hipertermiju i euforiju. Ostali efekti CNS-a uključuju razdražljivost, insomniju (nesanicu), konfuziju, drhtavicu, grčeve, zabrinutost, paranoju i agresivnost. Hipertermija i grčevi mogu dovesti do smrti. 
 
Metamfetamin uzrokuje ubrzano lupanje srca i povišen pritisak, te može dovesti do nepopravljivih oštećenja krvnih sudova u mozgu, što može biti uzrok moždanog udara. U ostale efekte metamfetamina ubrajamo respiratorne probleme, nepravilno kucanje srca i ekstremnu anoreksiju. Njegova upotreba može izazvati kardiovaskularni kolaps i smrt. 

 
Koje su medicinske posledice zloupotrebe metamfetamina?
 

Kod hroničnih konzumenata metamfetamina može doći do upale srčanih zalistaka, a ukoliko se droga injicira oštećuju se krvni sudovi i javlja se absces kože. Korisnici metamfetamina mogu imati epizode nasilnog ponašanja, paranoje, anksioznosti, konfuzije i insomnije. Psihotični simptomi mogu trajati i nekoliko meseci ili godina nakon što se prestane koristiti metamfetamin.
 

Akutno trovanje je još jedan potencijalni rizik kojem su izloženi korisnici metamfetamina. Najčešće se prilikom ilegalne proizvodnje metamfetamina koristi lead acelate kao reagens. Greške u proizvodnji mogu rezultirati kontaminacijom metamfetamina ovom supstancom. 
 

Istraživanja pokazuju da zloupotreba metamfetamina tokom trudnoće može rezultovati prenatalnim komplikacijama, većim stepenom prevremenog porođaja, a može doći i do izmenjenog postnatalnog obrasca ponašanja kod novorođenčadi. Zloupotreba metamfetamina tokom trudnoće može biti povezana sa urođenim deformitetima.

 
Rizik da se zaraze HIV-om, hepatitisom B i C? 
 

Povećano prenošenje HIV-a, heptitisa B i C je posledica povećane zloupotrebe metamfetamina, naročito među onim pojedincima koji injiciraju drogu i dele svoj pribor za injiciranje. Infekcija HIV-om i drugim infektivnim bolestima je raširena među korisnicima koji injiciraju drogu koristeći pri tom već upotrebljene kontaminirane špriceve, igle i drugi pribor. Kod gotovo jedne trećine Amerikanaca inficiranih HIV-om, injiciranje droge je faktor rizika, što čini zloupotrebu droge najbržim načinom širenja HIV-a. 
 

Istraživanja, takođe, pokazuju da metamfetamini i drugi psihomotorni stimulanti mogu povećati libido, za razliku od opijata koji smanjuju libido. Ipak, dugotrajno korištenje metamfetamina može biti povezano sa opadanjem seksualne funkcije, barem kod muškaraca. Metamfetamini mogu biti povezani sa grubljim seksom što dovodi do krvarenja i abrazije. 
 
Kombinacija injiciranja i seksa bez zaštite može rezultovati da HIV postane veći problem među korisnicima metamfetamina nego među korisnicima opijata i drugih droga. 
 

Istraživanjima se utvrdilo da se kroz lečenje, prevenciju i rad u zajednici, može uticati na promenu korisnikovog ponašanja koje ga izlaže riziku od zaraze HIV virusom. Zloupotreba droge može prestati, a rizična ponašanja vezana za drogu, kao što su delenje igle i seks bez zaštite, mogu se drastično smanjiti ukoliko se smanji izloženost negativnim uticajima. Stoga, lečenje zavisnosti je veoma efektivno prilikom prevencije širenja HIV-a, hepatitisa B i hepatitisa C.

 
Koji su načini lečenja efikasni prilikom zloupotrebe metamfetamina?
 

Trenutno je najefikasniji način lečenja zavisnosti od metamfetaminima kognitivno-bihejvioralni pristup. Ovim pristupom se utiče na promenu pacijentovog načina razmišljanja, očekivanja i ponašanja, te se razvijaju veštine koje će mu pomoći da se nosi sa svakodnevnim stresom. Grupe za podršku i pomoć su, takođe, dobra dopuna bihejvioralnom pristupu, što može dovesti do dugotrajnog oporavka od droga.
 

Ne postoji farmakološki tretman za zavisnost od amfetaminima i droga sličnih amfetaminu, kao što su metamfetamini. Antidepresanti su korisni u borbi protiv depresije koja je česta kod onih koji kraći period apstiniraju od metamfetamina.
 

Zbog hipertermije i grčeva koji su uobičajene i često fatalne komplikacije prilikom predoziranja metamfetaminima, u hitnoj pomoći se fokusiraju upravo na te fizičke simptome. Pacijenti se rashlađuju u hladnoj vodi, a daju im se i lekovi protiv grčeva. 
 

Akutna intoksikacija metamfetamina često se može savladati opservacijom u sigurnoj i mirnoj okolini. U slučajevima ekstremnog uzbuđenja ili panike uspešnim su se pokazali lekovi protiv anksioznosti, kao što su benzodiazepini.

Po čemu se metamfetamin razlikuje od kokaina?
 

Metamfetamin je psihostimulant, kao i još neke droge koje se zloupotrebljavaju, među kojima su amfetamini i kokain. Znamo da je metamfetamin strukturološki sličan amfetaminu i neurotransmiteru dopaminu, ali je veoma različit od kokaina. 
 

Iako ovi stimulanti imaju slične bihejvioralne i fiziološke efekte, postoje velike razlike u osnovnim mehanizmima njihovog delovanja na nervne ćelije. Ipak, metamfetamin, kao i kokain, podstiče akumulaciju neurotransmitera dopamina, i izgleda da ta preterana koncentracija dopamina stvara stimulaciju i osećaj euforije koju doživljavaju korisnici. 
 

Za razliku od kokaina, koji se brzo uklanja i gotovo potpuno metaboliše u telu, metamfetamin duže deluje i veći procenat droge ostaje nepromijenjen u telu. To znači da metamfetamin ostaje duže u mozgu, što dovodi do produzenih stimulativnih efekata.

Razlike između kokaina i metamfetamina

METAMFETAMIN                  
       

proizveden u laboratoriji        

pušenjem se stvara efekat koji traje 8-24 sata

50% droge se otkalanja iz tela nakon 12 sati

ograničena medicinska upotreba

KOKAIN  

potiče iz biljke

pušenjem se stvara efekat koji traje 20-30 minuta

50% droge se otklanja iz tela nakon 1 sat