Kada
govorimo o navikama pijenja alkohola, danas zapažamo da gotovo nema
prilike koja nije praćena pijenjem nekog od alkoholnih napitaka.
Uobičajeno
je piti za vreme letnjih vrućina – zbog žeđi, a u zimskim hladnoćama –
radi utopljavanja. Rođenje deteta je praćeno veseljem uz čašicu, ali
pijenjem se ublažava i žalost za umrlim. Pije se uz dobro jelo, ali se
češće i više pije bez ikakvog jela. Fizički rad je gotovo nezamisliv bez
pijenja, dok se istovremeno mnogo više pije u dokolici i u sličnim
situacijama kada se ništa ne radi.
Najbolji
opis ovog pijenja nalazimo u knjizi J. Londona – (Kralj alkohol), kad
kaže: …”kad ih zadesi nesreća, ljudi piju. Kad nemaju sreće, oni piju u
nadi da će sreća doći.
Ako umesto sreće dođe nesreća, oni piju da zaborave. Ako se sretnu sa
prijateljem, oni piju. Ako se posvađaju sa prijateljem i izgube ga, opet
piju. Ako im je udvaranje okrunjeno uspehom, toliko su sretni da moraji
piti.
A kad budu odbijeni, piju iz suprotnog razloga. Ako nemaju šta da rade,
oni i tada piju, jer sigurno znaju da će, kad popiju dovoljan broj čaša,
crvi početi gmizati u njihovim mozgovima i da će imati pune ruke posla.
Kad su trezni, žele da piju. A kad se napiju, žele da piju još više…”
Izrazito
pozitivni odnos društva prema konzumiranju alkohola leži u njegovom
psihofarmakološkom učinku na čoveka. On je izraziti anksiolitik i blagi
sedativ. Ublažavajući napetost razgaljuje dušu i umnogome olakšava
međusobnu komunikaciju.
Anksioznost je u čoveka normalana pojava, bez koje ne bi bilo moguće
prilagođavanje na svakodnevne nove uslove.
Čovek
tokom evolucije nije razvio neograničeni prag podnošljivosti
(tolerancije) na frustracije. Najčešće rastemo u oskudici, skučenosti i
u emocionalno nesređenoj porodici. Život je, takođe, pun osujećenja,
zabrana, kazni i raznih nepravdi. Živimo u vremenu potpune
zaokupljenosti samoljubljem i strahom od obespravljenosti. Nasilje nije
nikad jače carevalo. Ljudsku zajednicu karakteriše “kultura mržnje”, gde
frustracija, gnevnost, suparništvo, sebičnost i mržnja istiskuju sklad,
ljubav, toleranciju…
Navedene
su svakodnevne pojave koje provociraju kvalitativnu i kvantitativnu
pojačanu anksioznost. To su neugodne emocije koje čovek teško podnosi.
Stoga on spontano traži neko sredstvo koje će ublažiti to stanje. Našao
ga je u alkoholnom piću, prihvatio ga i ugradio ga u život u
svakodnevnoj potrebi za olakšanjem napetosti. Tako se alkoholno piće
instaliralo u kulturu najvećeg dela čovečanstva i postalo svakodnevni i
nerazdvojni pratilac savremenog čoveka.
