Beli Manastir,
28.09.2002
Zelim
da Vas upoznam sa bezobzirnim mahinacijama u hrvatskom sudstvu kojima je
cilj 'legalno' otimanje imovine srpske manjine i kao posledicu toga potpuno
etnicko ciscenje. Na vlastitom primeru ukazacu Vam ukratko kako se to u
Hrvatskoj radi.
Zovem se Zeljko Rodic,
rodjen sam 1952 god. u Visu, hrvatski drzavljanin, po nacionalnosti Srbin,
ozenjen, imam jedno dijete, po zanimanju sam ekonomist.
U svojoj karijeri bio sam
12 god. profesionalni nogometas 1970 - 1982 g.:
· -
u FK
’Zeljeznicaru’ iz Sarajeva od 1970 - 1976 god. (trener M.Ribar, suigraci
J.Katalinski, J.Bukal, E.Spreco, B.Jankovic, E.Hadziabdic itd. - 1972 god.
prvaci SFRJ )
·
-
u NK
‘Osijeku’ iz Osijeka od 1977 - 1981 god. (suigraci I.Grnja, I.Lukacevic,
S.Cordas, Lj. Petrovic - kasnije trener C.Zvezde, R.Dujkovic, Cole Jankovic
itd.)
· -
u ‘Buffalo
Stanllionsu’ iz Buffala ( SAD ) 1981 god.
· -
u mladoj
reprezentaciji SFRJ nastupao sam 15 puta (selektor Ante Mladinic – Bice,
suigraci S. Zungul, V. Rozic, S. Luketin, B. Djordjevic, V. Petrovic – Pizon,
D.Nikolic itd.)
Po zavrsetku nogometne
karijere od 1982 g. do 2002 g., bavio sam se ugostiteljstvom u vlastitom
lokalu u Belom Manastiru u Baranji, ali sada zbog nagomilanih problema vise
ne radim.
Do rata 1991 god. zivio
sam sa porodicom u stanu u Osijeku, a zatim smo iz poznatih razloga
napustili Republiku Hrvatsku.
Po zavrsetku mirne
reintegracije Baranje u hrvatski pravni sistem pocetkom 1998 god., ostao sam
da zivim i radim u Belom Manastiru, ali sve do danas zbog lokala imam
velikih zivotnih problema.
Bio sam tada izlozen
velikim pritiscima od strane dve grupe ”mafijasa” koji su pokusavali da se
domognu mog lokala koristeci sva najgora moguca sredstva.
Bivsa HDZ-ova vlast nije
ih u tome nimalo sprecavala, cak naprotiv, medju tim ”mafijasima” je bilo i
aktivnih hrvatskih policajaca.
Posto sam po
nacionalnosti Srbin, oni su smatrali ”normalnim” da me mogu maltretirati i
pokusati mi oteti moj lokal.
Morao sam zbog toga
zatvoriti lokal i nisam radio oko 13 meseci.
Kada se sveukupna
situacija u ovom podrucju smirila ponovo sam iz egzistencijalnih razloga
otvorio lokal.
Prva grupa ”mafijasa” je
bila odustala od svojih prljavih planova, ali druga grupa ”mafijasa” je tada
nastavila sa prefinjenijim metodama, pa su podneli laznu tuzbu Opcinskom
sudu u Belom Manastiru u kojoj su lazno tvrdili da su u moj lokal prije rata
navodno ulozili 120.000 DEM (samo na rijec i bez ugovora) te zbog toga traze
obestecenje, tj. isplatu prodajom moga lokala.
· Laznu tuzbu
je podnio hercegovac i HDZ-ovac Vego Mirko iz Osijeka, a iza svega toga
ustvari stoji Zeljko Siric, poznati medjunarodni fudbalski sudija iz Osijeka,
koji je Vegin najbolji prijatelj i ortak
· Oni su
tuzbom samo pokusavali zloupotrebiti cinjenicu sto su mi jedno kratko vreme
bili ortaci 1988 - 1990 god. (zatim smo se prijateljski rastali bez ikakvih
medjusobnih obaveza)
· Poslije
rata ih vise nisam mogao prepoznati - to su bile potpuno drugacije i veoma
negativne licnosti.
O njima najbolje govore
sledece cinjenice:
Zeljko Siric je odrastao
kao traumatizirano dete, jer mu je majka izvrsila samoubistvo, a otac je bio
sklon picu. Prije rata nije posedovao nikakvu imovinu, bio je podstanar i
vozio 15 godina staru Zastavu 101. Bavio se aparatima za zabavu
(fliperi,bilijari), a ortak mu je bio Vego Mirko. Zbog sumnji da je pocinio
teske provalne kradje Zeljko Siric je pred rat bio hapsen, a o tome su cak
pisale novine ('Vecernji list' od 21.12.1988 g. pod naslovom 'Trazili zlato
u kucama'). Bio je povremeno sklon agresivnom ponasanju, pa je bez razloga
pred lokalom nanio teske telesne povrede jednom gostu. Podnesena je krivicna
prijava protiv njega, ali zbog navodne 'nemogucnosti' da mu se dostavi Poziv
za Sud nastupila je zastara nakon 10 godina.
Za vreme rata Zeljko
Siric je veoma prosperirao. Bio je 'zauzeo' nekoliko atraktivnih poslovnih
lokacija u Osijeku. Naglo je postao veoma bogat, kupio je novi Audi 8 i
veoma kvalitetno je resio stambeno pitanje. 'Zauzeo' je mesto predsednika
Zupanijskog sportskog saveza u Osijeku i postao medjunarodni fudbalski
sudija, te clan Olimpijskog Komiteta Hrvatske. Veoma je cvrsto povezan sa
ekstremnom politickom desnicom Hrvatske.
U toku rata sklonost svom
nasilnickom ponasanju potvrdio je tako sto je golim rukama, zajedno sa
prijateljem Batinicem, ubio jednog mladog momka u Osijeku, ali je zasada sve
zataskano, tako da niko jos nije odgovarao za to.
Takodjer, u ratu je postao
vlasnik caffea 'Galerija' u centru Osijeka, odmah do Suda. Pravi vlasnik
Ilija Ivkovic, bivsi fudbaler NK 'Osijeka' - po nacionalnosti Srbin, skinut
je gol, prebijen i istjeran iz svog lokala, a Siric je na Sudu 'dokazao' da
je on postao novi vlasnik, jer je Ivković svoj lokal navodno izgubio na
kartama. Ivkovic je morao napustiti Osijek i sada zivi u Istri, a zbog
lokala je pokrenuo sudski spor bez ikakvog rezultata.
Vego Mirko se kao osoba
veoma promenio u toku rata, pa sada u svojim pohlepnim namerama ne zaostaje
za Siricem, u kome vidi svog idola. On je u Belom Manastiru podnio slicnu
tuzbu i protiv vlasnika jos jednog ugostiteljskog lokala, Madjara koji je u
toku rata bio u Baranji, sa namerom da i njemu otme lokal.
Inace, Siric i Vego u
svom gradu Osijeku kod obicnih ljudi imaju veoma los rejtign, uglavnom ih
smatraju olosem.
U pocetku sam tuzbu
protiv mene smatrao glupim, neozbiljnim i naivnim potezom ljudi koji
pokusavaju loviti u mutnom, pa sta bude. Medjutim, kasnije sam shvatio da je
sve to ustvari unapred bilo odluceno, a ja sam ispao naivac sto sam verovao
u pravni sistem Republike Hrvatske.
Sudski proces je bio
prava farsa, jer ga je sudija Kedmenec Damir vodio tendenciozno i pristrano.
Donesena presuda je apsolutno iskonstruisana u koris tuzitelja uz sucevo
otvoreno i bezobzirno laziranja predocenih dokaza i izjava svedoka. Bio je
to klasican primer zloupotrebe sudacke funkcije radi pribavljanja
materijalne koristi jednoj strani.
Zalio
sam se na presudu Zupanijskom sudu u Osijeku ukazujuci na sve ocite
nelogicnosti, suceva izvrtanja izjava svedoka itd. Medjutim, dozivio sam
ponovo veliko razocarenje, jer je sudija Zupanijskog suda u Osijeku Zvonko
Tomakovic odbio moju zalbu, potvrdjujući prvostepenu presudu.
Tada sam se uverio da je
sprega kriminalaca, korumpiranih sudija i desnicarskih politicara ocigledno
veoma duboko zahvatila hrvatsko sudstvo, pogotovo kada se vodi sudski
postupak protiv osoba srpske nacionalnosti.
Mislim da sa takvim
sudstvom Hrvatska zaista nije i nece jos dugo biti demokratska i
civilizirana drzava za sve njene gradjane.
Nakon ovakve presude
Zupanijskog suda nasao sam se u skoro bezizlaznoj situaciji, jer je presuda
postala pravosnazna i izvrsna.
Ja sam kao vanredni
pravni lek podnio zahtjev za Reviziju sudskog postupka kod Vrhovnog suda
Hrvatske, ali to ipak ne odgadja izvrsenje presude. Medjutim, sigurno je da bi
Vrhovni sud morao ponistiti presudu, jer je sudija pogresno primenio
materijalno pravo, pa bi sudski postupak morao biti ponovljen. Proslo je vec
pune dvije godine od tada, ali jos nema odgovora Vrhovnog suda ??? Kao da
moj predmet lezi duboko u necijoj fijoci !?
Za to vrijeme Vego i
Siric nastoje zavrsiti cijelu farsu javnom prodajom moga lokala, kako bi oni
postali vlasnici. Do sada ih je u tome sprecavala samo visoka vrednost
lokala (150.000 EUR), ali ovih dana, tj. 23.09.2002 treba se odrzati prvi
put javna prodaja lokala bez ogranicavanja donje prodajne cene, tako da se
lokal može prodati i za samo 10 kuna (1,5 EUR), što su oni upravo cekali.
O svemu ovome sam
prethodno vise puta obavestio sve organe vlasti Republike Hrvatske,
mnogobrojne hrvatske medije, razne hrvatske nevladine organizacije, ali je
odaziv bio veoma mizeran i bez ikakve ozbiljne zelje da mi se pomogne, iako
svi oni javno isticu kao prioritet opstu borbu za pravnu drzavu i protiv
korucije.
Bez obzira kako ce se sve
ovo zavrsiti htio sam da Vam ukazem na ovaj moj ogroman problem s ciljem da
se javno prozovu i raskrinkaju svi ucesnici ovakvih bezobzirnih zloupotreba
sudske vlasti u Hrvatskoj, a posebno svi korumpirani suci.
Molim Vas da ovo pismo
objavite ili preduzmete sve što je u Vasoj moci kako bi istina u ovom mom
slucaju izasla na vidjelo i pobijedila mracne sile, te da moja gradjanska
prava i imovina budu zasticeni.
Mislim da ce svaka ovakva
informacija objavljena u Jugoslaviji kad-tad dopreti i do postenih ljudu u
Hrvatskoj.
Za sve sto sam naveo imam
cvrste dokaze, a po potrebi mozete me kontaktirati za dodatne informacije.
S postovanjem,
Rodic Zeljko
