Alkoholizam

Kada govorimo o navikama pijenja alkohola, danas zapažamo da gotovo nema prilike koja nije praćena pijenjem nekog od alkoholnih napitaka.

Uobičajeno je piti za vreme letnjih vrućina – zbog žeđi, a u zimskim hladnoćama – radi utopljavanja. Rođenje deteta je praćeno veseljem uz čašicu, ali pijenjem se ublažava i žalost za umrlim. Pije se uz dobro jelo, ali se češće i više pije bez ikakvog jela. Fizički rad je gotovo nezamisliv bez pijenja, dok se istovremeno mnogo više pije u dokolici i u sličnim situacijama kada se ništa ne radi.

Najbolji opis ovog pijenja nalazimo u knjizi J. Londona – (Kralj alkohol), kad kaže: …”kad ih zadesi nesreća, ljudi piju. Kad nemaju sreće, oni piju u nadi da će sreća doći. 
 
Ako umesto sreće dođe nesreća, oni piju da zaborave. Ako se sretnu sa prijateljem, oni piju. Ako se posvađaju sa prijateljem i izgube ga, opet piju. Ako im je udvaranje okrunjeno uspehom, toliko su sretni da moraji piti. 
 
A kad budu odbijeni, piju iz suprotnog razloga. Ako nemaju šta da rade, oni i tada piju, jer sigurno znaju da će, kad popiju dovoljan broj čaša, crvi početi gmizati u njihovim mozgovima i da će imati pune ruke posla. Kad su trezni, žele da piju. A kad se napiju, žele da piju još više…”

Izrazito pozitivni odnos društva prema konzumiranju alkohola leži u njegovom psihofarmakološkom učinku na čoveka. On je izraziti anksiolitik i blagi sedativ. Ublažavajući napetost razgaljuje dušu i umnogome olakšava međusobnu komunikaciju.

Anksioznost je u čoveka normalana pojava, bez koje ne bi bilo moguće prilagođavanje na svakodnevne nove uslove.

Čovek tokom evolucije nije razvio neograničeni prag podnošljivosti (tolerancije) na frustracije. Najčešće rastemo u oskudici, skučenosti i u emocionalno nesređenoj porodici. Život je, takođe, pun osujećenja, zabrana, kazni i raznih nepravdi. Živimo u vremenu potpune zaokupljenosti samoljubljem i strahom od obespravljenosti. Nasilje nije nikad jače carevalo. Ljudsku zajednicu karakteriše “kultura mržnje”, gde frustracija, gnevnost, suparništvo, sebičnost i mržnja istiskuju sklad, ljubav, toleranciju…

Navedene su svakodnevne pojave koje provociraju kvalitativnu i kvantitativnu pojačanu anksioznost. To su neugodne emocije koje čovek teško podnosi. Stoga on spontano traži neko sredstvo koje će ublažiti to stanje. Našao ga je u alkoholnom piću, prihvatio ga i ugradio ga u život u svakodnevnoj potrebi za olakšanjem napetosti. Tako se alkoholno piće instaliralo u kulturu najvećeg dela čovečanstva i postalo svakodnevni i nerazdvojni pratilac savremenog čoveka.